ERASMUS PLUS MOBILNOST KA229 – ЕКОНОМСКО-ТРГОВИНСКА ШКОЛА ВРАЊЕ

PROJEKTNI TIM: ERASMUS PLUS MOBILNOST KA229

Dove andate, ragazze? (Kuda idete, devojke?)

Autor: Tatjana Jancić, Vođa Projektnog tima

Emilija Nakić, Tatjana Jancić, Miljana Aritonović, Katarina Nedeljković, Sara Veljković minut pre poletanja 😊

Jedna od najlepših vesti koju smo moji učenici i ja dobili ove godine je da konačno kreće Erasmus Plus projekat razmene učenika KA229 “One Language, One Person” čiji sam bila ko-autor još decembra 2019. Nosilac projekta je Zakladna škola iz Slovačke, a partnerske škole, pored Ekonomsko-trgovinske škole iz Vranja, su iz Švedske, Turske i Italije. Zbog situacije sa pandemijom, početak projekta je odlagan nekoliko puta, a onda smo na jednom od Zoom sastanaka konačno stisli zube i rešili da krenemo sa drugom mobilnošću umesto prve (sastanka osoblja u Slovačkoj) i počelo se sa organizacijom.

Preskočiću sve peripetije i izazove sa kojima smo se učenice i ja suočile uoči odlaska i preći na samu mobilnost. Kriterijumi za odabir učenika (do 4 osobe, a može i više ako ostane para u PMI budžetskoj liniji) su jednostavni: moraju biti odlični učenici, sa solidnim znanjem engleskog jezika, da nisu kažnjavani, da su tolerantni, vaspitani, kulturni, otvorenog uma i da nisu konfliktne ličnosti. Takođe treba da budu odgovorni i poštuju raspored aktivnosti, satnice i druge učesnike. Stvari je malo zakomplikovala pandemija zbog koje su ili morali biti vakcinisani u skladu sa propisima EU ili da su skoro preležali Kovid, takođe uz EU sertifikat (i gomilu drugih papira koje uredno treba pokazivati bukvalno na svakom mestu, od ulaska na aerodrome do ulaska u restorane).

Na mobilnost su išle učenice odeljenja II/2 Sara Veljković, Miljana Aritonović, Emilija Nakić i Katarina Nedeljković. Bolju ekipu nisam mogla poželeti. Krenulo se 13. marta u 10 ujutru ispred crkve privatnim prevozom do aerodroma “Nikola Tesla” odakle se poletelo ka Rimu. Oko 9 uveče dočekao nas je obezbeđen prevoz ispred aerodroma Leonardo Da Vinči i duža vožnja do hotela Il Principe di Piemonte. Neke smo odmah otišle na tuširanje i spavanje, a neke u kratku šetnju do prvog restorana da se obeleži dolazak u večni grad!

Drugog dana obilazio se Rim, a onda išlo u Peskaru autobusom što je značilo rano ustajanje, jurnjavu taksijem do Koloseuma, izgubite prvo 3 učenice, pa nađete njih, pa onda izgubite četvrtu dok se turističko osoblje Rima ludo zabavlja na vaš račun umesto da vam pomogne, pa se konačno nađemo i sastanemo sa ostakom grupe kod Konstantinovog luka. Obilazak istorijskih znamenitosti Rima bio je obavezan, imali smo vodiča, dobile slušalice, penjale se nepreglednim stepenicama i uživale u svemu što smo videle: Koloseum, Konstantinov luk, Fontana di Trevi, Panteon, Piazza del Popolo, Piazza de Espagna, Španske stepenice, Kapitol brdo, Piazza Venezia, Piazza Navona, a onda smo u taverni “Davide” jele najbolju pastu na svetu, pa čuveni gelato u jednoj od najpopularnijih i kultnih rimskih gelateria “Giolitti”.

Rim je bio okupan suncem, partneri druželjubivi, srdačni, nasmejani, a kada se hodalo i “običnim” ulicama, upijali smo hiljade i hiljade godina istorije koja se odvijala pre toga, prosto je vazduh mirisao na nju. Jedna učenica je lepo primetila da se oseća kao da hoda po samoj istoriji sveta i da prosto ne može da se nagleda prelepih građevina i boja i nasluša zvukova.

Profesori-koordinatori iz svih pet država

Šetale bi mi Rimom, grejale se na suncu na jednom od trgova i uživale daleko od Vranja i Srbije još nedelju dana, ali već oko 5 popodne krenulo se ka Peskari uz jednu pauzu od 20 minuta. Uveče smo stigle (ako izuzmemo kolegu iz Italije, žene su pisale i vodile ovaj projekat i to žene sa 3-4 dece!) I smestili su nas u jednom od najlepših dupleks apartmana u ulici sa kafićima I restoranima, sa plažom svega 5 minuta udaljenom iza zgrade (što smo saznale zadnjeg dana!). Slovačka ekipa je imala malo problema sa smeštajem, ali mi smo definitivno imale najlepši stan (sa million stepenica do njega i spavaćih soba!).

Peskara je divan grad u regiji Abruco (Abruzzo) na obali Jadranskog mora u kome se radnje zatvaraju već oko 5 popodne, samo supermarket Tigre radi do 8 uveče. Restorani I kafići u ulici kreću sa radom uveče do posle ponoći. Naravno, svi nose maske, svuda se očitavaju QR kodovi, ali su devojke imale slobodu da izađu, sednu, šetaju, jer je kraj u u suštini bio miran. Bolji suši ne bi jele ni u Japanu kao što je bio u restoranu Giappo.

Slike drugog dana možete pogledati ovde: https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10160056945874282&type=3.

Naredna 3 dana bila su naporna i fenomenalna. Ako smo mislile da smo bile neispavane do tada, prešle smo se. Svakog jutra ustajalo se u 6-pola 7, u 7 je dolazila devojka sa doručkom i povratnim kartama do Kjetija u kome se nalazi Tehnički institut za informatiku, robotiku i aeronautiku “Luigi Savoia” koji nam je bio domaćin. To je prestižna srednja škola koju upisuju isključivo deca koja će nastaviti kasnije karijere u STEM područjima u Italiji ili “preko bare”, a čiji su učenici do 2019.išli u posete NASI u Kenedijevom svemirskom centru u SAD. Škola ima 1600 učenika, 200 profeosra i 10 aktivnih Erazmus projekata jer je Erazmus, iako ne donosi pare u džep nastavnicima, stvar prestiža, povezanosti, a vodi ka stvaranju mreže škola koje će tu saradnju nastaviti na neki drugi način u nekom narednom periodu.

Celokupno osoblje škole, počev od direktorke i njene zamenice pa do recepcionera uključeno je u mobilnost. Dočekao nas je i gradonačelnik Kjetija. Svi su tu da uskoče, pomognu, odvedu vas gde treba ako zalutate jer je škola ogromna, ima čak i lift, ali i neprekidno podsećanje na Kovid jer maske, školske legitimacije i skeniranje QR koda su obavezni.

Trećeg dana sve partnerske zemlje predstavljale su po 4 prezentacije: država, grad, škola, obrazovni sistem. Zatim smo obišli školu, impresionirani ponašanjem učenika, njihovom disciplinom, laboratorijama za hemiju, simulacijama letenja u kabinetima za aeronautiku, itd. Posebno simpatična bila je grupa njihovih nastavnika koji su ostajali nakon radnog vremena na časovima engleskog da bi mogli da se uključe u evropske projekte.

Miljana, Sara, Emilija i Katarina čekaju svoj red da prezentuju

Četvrtog dana radionice je držala Pearson-ov trener i autor Donatella Fitzgerald o pričama. Učenici su podeljeni u grupe i parove sa učenicima iz drugih zemalja i tu je krenulo njihovo pravo upoznavanje. Grupe su tog dana radile logo projekta, prezentovale svaka svoj idejni projekat, a zatim se birao najbolji.

Predlozi za logo bili su veoma kreativni, ali je na kraju najviše glasova dobio logo sa knjigom. Grupa koja je pobedila, pored knjige kao simbola znanja, nacrtala je slike Koloseuma, pravoslavne crkve, zamka u Švedskoj, svoju verziju Aja Sofije i zamka u Slovačkoj.

Ostali predlozi su takođe bili kreativni, a radili su ih na aplikaciji Canva.

Narednog dana su ponovo u grupama, od 10 do 5 popodne, radili crtane filmove vezane za toleranciju i interkulturalnost, a koristili su aplikaciju Toontastic. Iako su inicijalno mislile da nisu dovoljno dobre, naše učenice su dobile najviše pozitivnih glasova učenika iz drugih zemalja zbog načina na koji su odradile likove, pokrete i celu priču.

Svakog dana vraćali smo se u Peskaru oko 6 popodne, deca bi malo odmarala, a onda isle u šetnju dok sam ja ostajala kod kuće da odmorim i radim.

Pobednički logo

Naime, dok su naši učenici radili, mi koordinatori smo morali i da pratimo radionice i njihove prezentacije, i da držimo svoje sastanke jer smo imali gomilu svojih obaveza pošto je trebalo utanačiti million detalja vezanih i za tekuću i za naredne mobilnosti. Pored toga, Srbija, to jest ja, bila sam zadužena za izradu gomile upitnika za nastavno osoblje i učenike, a nakon povratka sam obradila rezultate odgovora. Najveći broj učenika smatra da treba angažovati iste učenike za sve mobilnosti da bi se što bolje upoznali, a najviše su im se dopale grupne aktivnosti kada su svi bili pomešani, kao i šetnje i ručkovi kada su mogli da se opuste i bolje upoznaju.

Povratak je bio neverovatno naporan, od 6 ujutru jurnjava od aerodroma do aerodroma, neočekivani zahtevi da se dve učenice testiraju na Kovid, ali smo uz sve stresove konačno stigle u Vranje u pola 1 posle ponoći 19.marta.

Naredna mobilnost je od 16. 05.- 20.05.2022. u Švedskoj i već se spremamo za nju jer je posao organizacije ogroman, a decu treba pripremiti za predstavljanje narodnog folklora i običaja, kao i za novine u školskom sistemu Srbije.

Posebno bih se zahvalila koleginici Brigiti Trajković koja je jedina pružila konkretnu podršku poslavši nam gomilu prezentacija za zemlju, grad, školu, a da nismo morali da je podsećamo ili zivkamo. Takođe dugujemo zahvalnost Jeleni Tasić i Sretenu Joviću na podršci, a posebno Fondaciji Tempus preko koje Evropska komisija finansira ovaj veliki projekat.

Erazmus je jedno neprocenjivo iskustvo, posebno za učenike na kojima je fokus i cilj je da ga prođe što veći broj učenika. U Srbiji nije još uvek popularan jer je ogroman posao u pitanju, a koliko organizacije, napora i vremena zahteva sve uverićemo se kada budemo domaćini od 23. marta 2023. do 28.03.2023.

Do Švedske, uživajte u slikama iz Italije!

GALERIJA

Slike grupnog rada logotipova